Kratak odgovor
Od nule do B2 - nivoa na kome radiš, putuješ i vodiš razgovor bez muke - treba oko 500 do 600 sati rada. Uz ukupno oko četiri sata strukturisanog rada nedeljno, okvirna računica je 29-35 meseci. Početni nivo i intenzitet značajno menjaju procenu. Ko obeća tri meseca, prodaje ti nešto drugo.
Ovo je pitanje koje čujemo na skoro svakom probnom času, i skoro uvek uz isti dodatak: „samo mi recite iskreno“. Evo iskreno - sa brojevima, sa onim što ubrzava i onim što usporava, i sa načinom da izračunaš svoj rok.
Koliko sati traži svaki nivo
Nivoi od A1 do C2 su iz evropskog okvira (CEFR) i isti su za sve jezike i sve škole. Cambridge English objavljuje okvirne brojeve sati vođenog učenja koji su potrebni da se stigne do svakog nivoa. Brojevi su ukupni, od nule:
| Nivo | Šta umeš | Ukupno sati (okvirno) |
|---|---|---|
| A1 | Predstaviš se, pitaš za cenu, snađeš se sa osnovnim frazama | 90-100 |
| A2 | Jednostavan razgovor o poznatim temama, kratke poruke | 180-200 |
| B1 | Snalaziš se na putovanju, pričaš o sebi i planovima, razumeš glavnu ideju | 350-400 |
| B2 | Radiš na engleskom, vodiš sastanak, pišeš mejl, gledaš film bez titla | 500-600 |
| C1 | Složene teme, nijanse, akademski i stručni jezik | 700-800 |
| C2 | Vrlo precizno i fleksibilno korišćenje jezika u zahtevnim situacijama | 1.000-1.200 |
„Sati“ ovde znači sati rada sa predavačem ili u strukturisanom programu. Samostalni rad se računa, ali ne jedan za jedan - pola sata vežbe kod kuće vredi otprilike koliko pola sata na času samo ako je vežba dobro zadata i ako se greške posle isprave.
Kako to izgleda u nedeljama i mesecima
Uzmimo najčešći slučaj: dva časa od 60 minuta nedeljno, plus 20-30 minuta samostalnog rada većinu dana. To je oko 4 sata efektivnog rada nedeljno, ili 16-18 sati mesečno.
- Od nule do A1: 5-6 meseci. Prvi nivo je najsporiji po osećaju jer se sve uči prvi put, a najbrži po satima.
- Od A1 do A2: još 5-6 meseci. Tu većina ljudi prvi put oseti da „može da priča“.
- Od A2 do B1: 9-12 meseci. Ovde se najviše odustaje, jer napredak prestaje da bude vidljiv iz nedelje u nedelju.
- Od B1 do B2: 9-12 meseci. Radi se na tačnosti i na tome da ne prevodiš u glavi.
Sabrano: od nule do B2 za oko dve i po do tri godine sa dva časa nedeljno. Ko krene sa školskim znanjem (a to je većina odraslih u Srbiji) obično ulazi negde na A2 i ima kraći put do B2; i za njega rok računamo iz procenjenog preostalog rada i nedeljnog ritma. Zato se na probnom času prvo proverava nivo - jer polazna tačka menja rok više nego bilo šta drugo. Zato i opšti kurs engleskog kreće od nivoa koji se utvrdi na probnom času, a ne od prve lekcije za sve.
Šta ubrzava
- Redovnost, ne dužina. Četiri puta po 20 minuta tokom nedelje vredi više od jednog maratona od dva sata. Jezik se pamti ponavljanjem sa razmakom, ne naporom u jednom danu.
- Govor od prvog časa. Ko čeka da „prvo nauči gramatiku pa onda priča“, priča kasnije i lošije. Greške u govoru su deo procesa, ne dokaz da nisi spreman. Ako ti je baš govor slaba tačka, za to postoji konverzacijski engleski.
- Isti predavač. Neko ko zna gde si stao prošle nedelje ne troši prvih deset minuta na ponovno upoznavanje. Na individualnim časovima engleskog online to je pravilo: isti predavač te vodi kroz ceo kurs.
- Sadržaj koji te zanima. Ako gledaš serije - gledaj ih sa engleskim titlom. Ako čitaš o fudbalu - čitaj na engleskom. Sati koji ne izgledaju kao učenje se takođe računaju.
- Rok. Ljudi sa datumom (ispit, selidba, novi posao) napreduju brže, jer ne preskaču nedelje.
Šta usporava
- Pauze. Mesec dana bez engleskog vraća te za dve-tri nedelje unazad. Dva meseca pauze na A2 znače da se pola tog nivoa radi ponovo.
- Samo aplikacija. Duolingo i slično su dobri za reči i navike, ali niko ti tu ne ispravlja rečenicu koju si pogrešno sastavio. Bez ispravke se greška ponavlja i utvrđuje.
- Strah od greške. Odrasli ćute da ne bi pogrešili, pa ne dobiju ispravku, pa ne napreduju. Deca zato uče brže - ne zato što im je mozak drugačiji, nego zato što ih nije sramota.
- Prevođenje u glavi. Dok rečenicu sastavljaš na srpskom pa prevodiš, govor je spor i pun grešaka srpske konstrukcije („I have 30 years“). Ovo prestaje tek kad dovoljno slušaš i ponavljaš gotove fraze.
Kako da izračunaš svoj rok
Tri koraka:
- Utvrdi odakle krećeš. Ne po osećaju - po testu ili razgovoru sa predavačem. Većina ljudi sebe potceni za jedan nivo ili preceni za jedan nivo, retko pogodi.
- Odredi dokle ti treba. Za putovanje je dovoljan A2-B1. Za posao na engleskom B2. Za studije u inostranstvu B2-C1, i to potvrđeno ispitom. Ne ciljaj C1 ako ti treba B2 - to je godina dana viška.
- Podeli razliku sa svojim tempom. Iz tabele gore uzmi razliku u satima, pa je podeli sa brojem sati koje realno možeš nedeljno. Ne sa brojem koji bi voleo - sa onim koji ćeš stvarno održati šest meseci.
Primer: krećeš sa A2 (oko 200 sati), treba ti B2 (oko 550). Razlika je 350 sati. Sa 4 sata nedeljno to je oko 88 nedelja, dakle nešto manje od dve godine. Sa 6 sati nedeljno - oko 14 meseci. To su brojke koje možeš da planiraš.
A „tečno za tri meseca“?
Za tri meseca može mnogo toga: od nule do A1, ili sa B1 do govora koji zvuči znatno sigurnije. Ali „tečno“ je B2 i više, a do B2 se ne stiže za tri meseca ni sa časom svakog dana - jer mozgu treba vreme između ponavljanja, ne samo broj sati. Kad neko obećava tečan engleski za tri meseca, ili misli na nešto drugo pod „tečno“, ili računa da nećeš meriti.
Ono što jeste realno za tri meseca, i što radimo na probnom času: proceniti nivo, postaviti cilj i videti prvi merljiv pomak. Ostalo je redovnost.
